Reverzna osmoza kao „preterivanje“ u tretmanu vode za piće?

Reverzna osmoza je proces tretmana koji je prvobitno razvijen za desalinizaciju morske vode. Uklanja ne samo čvrste materije već i rastvorene organske materije, soli (jone) i metale iz vode za piće. Voda iz slavine se pod pritiskom probija kroz polupropusnu membranu kroz koju prolaze samo sami molekuli vode. Reverznom osmozom se iz vode uklanjaju svi patogeni i zagađivači kao što su teški metali, nitrati ili pesticidi. Stoga nudi veoma visok stepen prečišćavanja i superioran je u odnosu na druge procese tretmana.

Postoje vodni resursi koji su toliko lošeg kvaliteta da ih čak ni ultrafiltracija ne može poboljšati na zadovoljavajući način. To obično nije slučaj u Nemačkoj, ali jeste u mnogim (primorskim) regionima širom sveta. Voda tada sadrži visok udeo rastvorenih čvrstih materija, npr. supstance kao što su minerali, soli ili metali. Ovo se naziva visoka TDS vrednost (TDS = Total Dissolved Solids). Prema veoma striktnoj preporuci američke EPA o kvalitetu vode, voda za piće je bezbedna za piće do koncentracije TDS od 500 mg/L. Nasuprot tome, voda sa većom koncentracijom rastvorenih čvrstih materija može imati gorak ili slani ukus (morska voda), zapravo se ne pije i može potencijalno izazvati zdravstvene efekte kao što su poremećaji elektrolita.

Međutim, ova tehnologija ima nekoliko mana:

Svi vredni sastojci kao što su minerali i soli se takođe uklanjaju, ostavljajući samo molekule vode (čista H2O, „osmozna voda“). Osmozna voda je donekle slična destilovanoj vodi i mora biti ponovo remineralizovana, odnosno veštački obogaćena mineralima, jer inače ne samo da je blagog ukusa već je i štetna po zdravlje (poremećaji elektrolita), ako se pije samo čista osmozna voda.
Proizvodnja jednog litra osmozne vode obično traje mnogo duže (5 do 10 minuta) nego, na primer, ultrafiltracijom.

RO sistemi su u stanju da filtriraju samo deo ulazne vode kao prečišćene dok odbijaju ostatak jer sadrži svu rastvorenu čvrstu supstancu koja je uklonjena iz prečišćenih delova usled režima rada (unakrsni tok). Rezidencijalni RO zahteva odbacivanje oko 1 do 3 puta količine proizvedene prečišćene vode.

Zbog snižene pH vrednosti, neremineralizovana osmozna voda je kisela i stoga agresivna/korozivna.

Za stambenu upotrebu RO se može efikasno instalirati samo u jednoj slavini po razumnoj ceni. Centralizovani kućni RO sistemi su skupi i zahtevaju značajnu količinu prostora za rad.

Voda iz česme daje značajan doprinos snabdevanju mineralima, posebno kalcijumom i magnezijumom. Ovi minerali su prisutni u vodi kao slobodni joni i stoga ih telo lakše apsorbuje nego iz hrane. Sada postoje brojne studije koje potvrđuju negativne zdravstvene posledice demineralizovane vode, uključujući veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka, određenih neurodegenerativnih bolesti i komplikacija u trudnoći.

Reverzna osmoza kao „preterivanje“:

Velika potrošnja energije, vode iz slavine i potrebno vreme, kao i potreba za remineralizacijom, zaista opravdavaju upotrebu reverzne osmoze samo kada ne postoji alternativa za prečišćavanje lokalne vode iz gore opisanih razloga. Za sve ostale slučajeve, reverzna osmoza ima smisla samo za tehničke primene i pod kontrolisanim uslovima, na primer u medicinskoj tehnologiji i industriji gde je potrebna čista voda (destilovana ili RO voda), jer je to preterano kao metoda filtriranja vode za piće u kuća. To uključuje nepotrebno visoke tehničke napore i troškove – potreban je čekić da se razbiju orasi”.

Ultrafiltracija je u većini slučajeva sasvim adekvatna za tretman vode za piće. Kao čisto mehanički proces filtracije pomoću membrane od šupljih vlakana, ultrafiltracija pouzdano zadržava sve suspendovane čvrste sastojke i zamućenost iz vode za piće koji su preveliki da prođu kroz posebno fine pore filterskog medijuma (ultrafiltracija sa definisanom veličinom pora od pribl. 0,02 mm). Više od 99,99999% svih bakterija, legionele i parazita i 99,99% svih virusa se uklanja, kao i suspendovane čvrste materije, čestice kao što su mikroplastika i zamućenost. Supstance rastvorene u vodi, kao što su farmaceutski ostaci, pesticidi i teški metali, ne mogu se direktno filtrirati ultrafiltracijom, ali se mogu ukloniti u fazi prefiltracije pomoću namenskog filtera za medije (Seccua Biofilter).

U većini slučajeva, ali u onim u kojima voda pati od kontaminacije rastvorenim čvrstim materijama, ultrafiltracija je superioran izbor u odnosu na reverznu osmozu, nudeći isto tako visok stepen prečišćavanja, ali bez uklanjanja vrednih sastojaka kao što su minerali, soli iz vode za piće čime se čuva prirodni ukus vode i zdravstvene prednosti, dok su ekološki prihvatljivi i zahtevaju delić električne energije i otpadne vode (samo 10 do 15 litara dnevno za ispiranje) koje bi RO zahtevao. Dodatno, sistemi za ultrafiltraciju mogu se instalirati u PoE kuće nudeći zaštitu za celu kuću, a ne samo jednu slavinu, bez potrebe za komplikovanom instalacijom.

Pogledajte rešenje nemačke firme MANN+HUMMEL za filtraciju vode:

https://preciscivaci-vazduha.rs/preciscivac-za-vodu/